Muzičari često znaju da testiraju granice i ne žele da se ograniče na određene žanrove. Najbolji način da izađu iz zone komfora jeste saradnja sa muzičarima potpuno različitog žanra. Izvođači poput Nika Kejva uspeli su da ostvare nekoliko rizičnih poduhvata tokom svoje karijere, a ponekad je njihov neobičan ukus rezultirao savršenom kombinacijom poput čokolade i kikiriki putera.
Većina ljudi bi se zgrozila na samu pomisao da čuje nešto što po njihovom ukusu deluje nespojivo. Iako uvažavaju pojedine umetnike kao kraljeve i kraljice određenih žanrova muzike, pojedini miksevi R&B pevača i kantri muzike ili neke pop dive sa metal muzikom, uvek bi predstavljali svojevrsni rizik.
Oni koji su ipak spremni da zavire ispod površine, svaka pesma na kojoj su umetnici radili imala je istu kreativnu domišljatost po kojoj su izgradili svoju karijeru, obično radeći sve što su mogli da bi pesma bila dobra, umesto da se zanesu spektaklom sviranja sa drugim superzvezdama.
Mnogi umetnici pokušali da ostvare saradnje koje su se završile prilično neslavno. Pokušavali su da izmešaju žanrove kao što su rok, hip-hop, kantri, rege i folk i to često nije išlo jedno sa drugim i nije zvučalo tako dobro. Takvi miksevi često nisu zadovoljili tvrdokorne fanove, ali uvek su postojali avanturisti koji su bili oduševljeni različitim spojevima.
Ovo je 5 bizarnih muzičkih saradnji koje su ostvarile određeni uspeh. Poslušajte i procenite sami:
5. “Black Gives Way to Blue” – Alice in Chains and Elton John
Većina muzičkog opusa benda Alice in Chains nije bilo povezano sa optimizmom. Mnoge njihove pesme istražuju najmračnije delove ljudske psihe. Kada su pokušali da se okupe nakon smrti pevača Lejna Stejlija, bilo je jasno da će biti teško povratiti taj isti duh. Koliko god je Black Gives Way to Blue bio trijumf, ipak su morali da se vrate svojoj prošlosti uz malu pomoć rock&roll monarha.
Poznato je da je Džeri Kantrel, gitarista i osnivač benda, godinama bio ogroman fan Eltona Džona. Odatle je i proizašla ova saradnja, gde možemo čuti rok ikonu kako svira prelepi klavirski koncert za naslovnu numeru. Cela pesma govori o tome kako bend pokušava da izađe iz Stejlijeve mračne senke, i dok će to za njih uvek biti bolna rana, ovo je bila njihova verzija pesme Funeral for a Friend.
4. “Where the Wild Roses Grow” – Nick Cave and Kylie Minogue
Većina ljudi koji su u životu slušali samo laganu pop muziku, verovatno se uplaši ili zgrozi čim bi čuli Nik Kejva kako peva. Iako njegove pesme ne spadaju u teško slušljivu muziku, slušati Kejva kako priča o najmračnijim pričama svih vremena i dalje je najčudnija pesmarica u celom goth rocku. A mnogi ljudi poklonici pop muzike imali su nekoliko pitanja čim su otkrili da je pop princeza sarađivala sa njim.
Međutim pesma “Where the Wild Roses Grow” predstavlja drugačiju stranu Kejvove diskografije. I dalje nosi istu mračnu, folk atmosferu njegove rane muzike, ali slušati Kajli Minog kako se upotpunjuje s njim čini da pesma deluje više kao ljubavna priča koja je pošla po zlu. Postoje i delovi pesme koji zvuče neobično kada dolaze iz Kejvovih usta. Obzirom na to koliko su njegove pesme govorile o mračnoj strani života, lepo je znati da on ima srce ispod te grube spoljašnosti.
3. “Walk This Way” – Run-DMC feat. Aerosmith
Kada su osamdesete počele, Aerosmith je bio na ivici propasti. Nisu imali hit godinama, a čak i kada se Džo Peri konačno vratio u grupu nakon duge pauze, ravnodušnost publike značila je da će još dugo ostati zaboravljeni u jeftinim muzičkim kolekcijama. Ipak, jedna stvar koju niko nije zaboravio bio je njihov osećaj za ritam, a spojiti to sa hip-hopom bilo bi suviše dobro da ne bi uspelo.
Iako je Run-DMC morao biti ubeđen da sarađuje sa ovim rock ikonama, pesma ‘Walk This Way’ savršeno se prenela u eru zlatnog hip-hopa, sa Runom i DMC-jem koji su se smenjivali u stihovima pre nego što bi Stiven Tajler uleteo sa svojim vrištanjem, zvučeći još divlje nego u svojim najboljim danima. Iako je ova pesma kasnije inspirisala izvođače poput Kid Roka da kombinuju rock i hip-hop, teško je poreći da je sama pesma zasluženo zauzela mesto u istoriji rap-rocka.
2. “The Memory Remains” – Metallica feat. Marianne Faithfull
Još uvek postoji mnoštvo fanova Metallice koji bi radije zaboravili sve što je izašlo tokom Load ere benda. Grupa je i dalje umela da svira, ali slušati ih kako postaju opušteniji i prihvataju alternativnu modu nikada nije moglo dobro proći kod onih koji su ih zavoleli tokom albuma Master of Puppets.
Iako članovi Metalike nisu poznati po tome da lako sarađuju s drugima, uključivanje Marijan Fejtful na kraju pesme “The Memory Remains” je čista genijalnost. Cela pesma govori o osobi koja se osvrće na svoj isprazni život prepun sujete i shvata koliko malo toga ima da pokaže. Čuti Fejtful kako igra ulogu izbledele primadone jedno je od najboljih društvenih komentara koje su ikada napravili. I kada ona otpeva poslednje trenutke pesme, ostaje potpuno sama, okružena svim onim bezvrednim stvarima koje je novac mogao da kupi.
1. “XXX” – Kendrick Lamar feat. U2
Može se slobodno reći da je većina ljudi nešto naučila iz grešaka saradnje repa i roka. To je sigurno bila dobra ideja tokom osamdesetih, ali od trenutka kada je Limp Bizkit počeo da pokušava da “pljuje vatru” za mikrofonom, postalo je jasno da je sve to preraslo u apsurd. Kendrik Lamar je u srži bio hip-hop izvođač, ali čak i za projekat koji je mogao biti nedosledan kao Damn, uspeo je da izvede nemoguće sa U2.
S obzirom na to da se većina pesme “XXX” bavi Lamarovim osećajem da je autsajder u svetu koji mu je otvoreno neprijateljski nastrojen, čuti Bona i Edža kao gostuju na albumu jedan je od najinventivnijih načina na koji ih je mogao iskoristiti. Bono je oduvek sebe predstavljao kao čoveka iz naroda, ali s obzirom na to šta njegov muzički stil znači za nekoga poput Lamara, ovde se gotovo pojavljuje kao muzička personifikacija Velikog Brata.
0 Comments