Ovaj čovek je za relativno kratko vrme postao legenda bluza. Od mladića kome nikako nije išlo sviranje gitare, legenda kaže da je gotovo preko noći postao majstor na ovom instrumentu. Oni za koje je on kralj bluza, reći će da su talenat i upornost učinili svoje. A oni sumnjičavi će ispredati brojne legende i mitove, a među kojima su najpoznatiji oni koji govore da je ovaj čovek jedne noći na raskršću prodao dušu đavolu, a zauzvrat dotični ga je pretvorio u pravog virtuoza na gitari.
Šta je od svega ovoga istina, teško ćemo saznati. Jedina istina za koju znamo je to da je Robert Džonson izdigao Bluz u nebesa i da je pravo uživanje slušati njegov glas i zvuk njegove gitare. A ko je zapravo bio Robert Džonson?
Robert Džonson, rođen je kao Robert Liroj Džonson 8. maja 1911. godine u Hejzlherstu, Misisipi. Smatra se jednom od najuticajnijih figura u istoriji bluz muzike. Njegov jedinstveni spoj jezivog vokala, majstorskog sviranja gitare i dirljivog pisanja pesama ostavio je neizbrisiv trag u svetu muzike, inspirišući generacije muzičara iz različitih žanrova.
Kako je sve počelo
Džonsonovo rano detinjstvo obeležili su teškoće i nestabilnost. Bio je najmlađi od jedanaestoro dece i odrastao je uglavnom uz majku nakon što ih je otac napustio. Do svoje 14. godine, Džonson je razvio strast prema muzici, naučivši da svira usnu harmoniku i gitaru. Njegovi rani uzori bili su lokalni bluz muzičari poput Sona Hausa i Vilija Brauna, koji su kasnije postali ključne figure u njegovom muzičkom razvoju.
Tragedija ga je pogodila 1930. godine kada mu je supruga umrla tokom porođaja. Imao je samo 19 godina, kada mu se ceo svet srušio pred očima. Ovaj gubitak ga je naveo da krene putem lutanja, nastupajući po lokalnim klubovima („juke joints“) širom Misisipi Delte, gde je svirao i na taj način pokušavao da zaleči svoju ranjenu dušu.
Mit o raskršću
Priča se da nije bio baš vešt u nastupima. Njegov performans mnogi nisu razumeli, a često su zali i da ga izbace iz klubova gde je svirao. I tu dolazimo do jedne od najtrajnijih legendi koja okružuje Roberta Džonsona, a to je ona legenda po kojoj je on prodao dušu đavolu na raskršću u zamenu za izuzetne muzičke sposobnosti. Prema narodnim pričama, nakon što je nestao na skoro 18 meseci (a mnogi tvrde kako se to desilo gotovo preko noći), Džonson se vratio sa neverovatnom sposobnošću sviranja gitare, što je zadivilo njegove kolege muzičare. Ovaj mit je doprineo njegovoj misterioznosti i postao tema fascinacije za fanove i istraživače.
Muzička karijera
Džonsonova muzička karijera bila je kratka, ali uticajna. Između 1936. i 1937. godine snimio je 29 pesama tokom dve sesije koje je producirao Don Lo. Ti snimci uključuju sada već klasične pesme poput „Cross Road Blues“, „Sweet Home Chicago“ i „Hellhound on My Trail“. Njegova muzika kombinovala je elemente Delta bluza sa složenim gitariskim tehnikama i duboko emotivnim tekstovima koji su pogađali slušaoca pravo u srce.
Uprkos svom talentu, Džonson se tokom života borio da postigne komercijalni uspeh. Uglavnom je nastupao u malim lokalima za bakšiš i stekao je malo priznanja pre svoje prerane smrti u 27. godini, 16. avgusta 1938. godine. Okolnosti njegove smrti ostale su obavijene misterijom, a teorije uključuju trovanje i komplikacije izazvane sifilisom.
Dramatična smrt Roberta Džonsona
Nejasnoća oko njegove smrti omogućila je da tokom godina nastanu različite interpretacije i priče. Najpopularnija priča tvrdi da je Džonsonu ponuđena flaša viskija s primesama strihnina, što je dovelo do njegove spore i bolne smrti. Ova dramatična priča ne samo da pojačava tragični aspekt njegovog života, već i učvršćuje predstavu o Džonsonu kao mučenom umetniku, čiji je genijalni talenat prekinut zbog spoljnih sila izvan njegove kontrole.
Posmrtno priznanje
Nasleđe Roberta Džonsona znatno je poraslo nakon njegove smrti. Tokom šezdesetih godina, ponovo je poraslo interesovanje za bluz muziku, što je dovelo do reizdanja njegovih snimaka. Ti snimci dobili su pohvalne kritike i predstavili Džonsonov rad novoj publici. Muzičari poput Erika Kleptona, The Rolling Stones i Boba Dilana navodili su Džonsona kao glavnu inspiraciju za svoju muziku.
Godine 1990, Sony je izdao kompilaciju „Robert Johnson: The Complete Recordings“, koja je dodatno učvrstila njegov status bluz legende. Danas se slavi ne samo kao majstor bluza već i kao temeljna figura u istoriji rok muzike. Njegove pesme obradili su brojni izvođači, i na taj način su doprineli da njegov uticaj nastavi da odjekuje kroz generacije.
Zaključak
Život Roberta Džonsona možda je bio kratak i ispunjen izazovima, ali je njegov uticaj na muziku ogroman. Kao „Kralj Delta bluza“, on je ličnu bol pretvorio u duboku umetnost koja govori o univerzalnim ljudskim iskustvima. Mitovi koji ga okružuju dodatno povećavaju njegovu privlačnost kao jedne od najzagonetnijih muzičkih ličnosti. Kroz svoje snimke, Robert Džonson ostaje trajni simbol kreativnosti i otpornosti u suočavanju sa nedaćama. Bio je pravi pionir čije će nasleđe zauvek živeti u srcima ljubitelja muzike širom sveta.
0 Comments