Jedne vrele letnje večeri, tokom koje se povela priča o muzici, jedna deojka sa divnim braon očima priznala mi je da ne može da se seti ko je Van Morrison. A kada sam joj pustio pesmu ,,Brown Eyed Girl”, iznenađeno je rekla da je to njena omiljena pesma i da uvek u njoj probudi pozitivnu energiju i podseti je na leto.
Upravo to je muzika Van Morrisona, ogromna erupcija jednostavne pozitivne energije, koja nekoga podseti na leto, nekoga na zimu, a nekoga protrese i stavi mu do znanja da je živ i pun energije na koju samo treba da se prikopča i nastavi da živi život punim plućima.
A ko je zapravo, Van Morrison i kako je sve počelo, e to je jedna duga priča, koja još traje, a koju ću pokušati da ispričam i podsetim vas kakva je Van Morrison muzička veličina.
Sve je počelo svojevrsnom magičnom formulom, koja glasi G-L-O-R-I-A … Gloooooria. Ova formula otvorila je vrata u svet rock’n’rolla. Ovo je, zapravo refren iz pesme ,,Gloria” isrskog sastava ,,Them”. Autor ove pesme, pevač pomenutog benda, Van Morrison je novembra 1964. kada je ,,Gloria” zaplesala u muzičkom svetu, imao svega 19 godina. Ovaj datum se može uzeti kao zvanični početak jedne od najvećih karijera u rock muzici. Međutim, pravi iskonski početak moramo tražiti na jednom drugom mestu, na ćoškovima belfastskih ulica, pa i još dalje u irskim maglama, u močvarama, u stihovima velikih ostrvskih pesnika, među mitskim bićima koje je čak susreo i Korto Malteze, kada je jednom boravio u Irskoj. Neke druge staze odvešće nas do delte reke Misisipi i grada Tupelo, do crnačkih muzičara koji su svirali bluz i ritam i bluz.
.Rođen kao George Ivan Morrison 31. avgusta 1945. godine u Belfastu, u Severnoj Irskoj, Van Morrison ili kako ga često nazivaju ,,Vani The Man”, je odrastao okružen muzikom. Njegov otac, radnik u brodogradilištu, bio je strastveni kolekcionar američkih džez i bluz ploča, što je značajno uticalo na mladog Vana. Već kao tinejdžer, Morrison je počeo da nastupa u lokalnim bendovima, svirajući gitaru, saksofon i harmoniku.
Započeo je karijeru kao pevač grupe “Them” sedinom 60-ih, koja je postala poznata zahvaljujući hitu „Gloria“. Međutim, njegov pravi umetnički identitet počeo se oblikovati izlaskom prvog solo albuma, “Blowin’ Your Mind!” (1967.), na kojem se našla neponovljiva „Brown Eyed Girl“. Ova pesma, iako nije u potpunosti odražavala dubinu njegovog talenta, nagovestila je veliki potencijal.
Ako govorimo o ključnim albumima u Morrisonovoj karijeri, ne možemo zaobići “Astral Weeks” (1968.), često istican kao jedan od najvažnijih albuma u istoriji popularne muzike. Kombinirajući folk, jazz i blues, ovaj album predstavlja meditativni upliv u složene emocije i duboke tekstove. Mnogi ga smatraju Morrisonovim remek-delom.
“Moondance” (1970.) je, s druge strane, bio puno pristupačniji i komercijalno uspešniji, donoseći klasike poput „Moondance“, „Into the Mystic“, i „Caravan“. Ovaj album zacementirao je Vana kao jednog od najvažnijih umetnika svoje generacije.
Tokom 80-ih, Morrison je nastavio eksperimentišući sa različitim žanrovima, međutim albumi poput “No Guru, No Method, No Teacher” (1986.) pokazali su njegov povratak unutršnjim temama i duhovnim motivima. U ovoj dekadi, njegova muzika postala je zrelija, sa većim naglaskom na meditativne tekstove i kompleksne aranžmane.
U 90-im, Morrison je izdao niz albuma koji su potvrdili njegovu doslednost u kvalitetu aranžmana. “The Healing Game” (1997.) i “Back on Top” (1999.) samo su neki od albuma koji su zadržali njegov prepoznatljiv stil, kombinujući soul, blues i folk sa tekstovima koji duboko zadiru u njegovo unutrašnje biće.
Tokom 2000-ih, Morrison je nastavio da stvara, a albumi poput “Magic Time” (2005.) i “Keep It Simple” (2008.) pokazali su da i dalje ima šta da predtavi slušaocima, uprkos decenijama već zamornog rada iza sebe. Njegov glas ostao je moćan, a tekstovi relevantni i puni emocionalnog naboja.
Čak i u novom modernom dobu, Morrison ne pokazuje znakove usporavanja. Albumi poput “Three Chords and the Truth” (2019.) i “Latest Record Project, Volume 1” (2021.) dokazuju njegovu sposobnost da se prilagodi modernim vremenima, zadržavajući svoj autentični stil.
Zanimljivo je istaći da pored svega što je ovaj čovek napravio na svetskoj muzičkoj sceni, on je zapravo veliki demistifikator sopstvene umetnosti. Često je u brojnim intervjuima navodio kako bi želeo da napiše esej u kojem će razotkriti sve mitove koji okružuju njegovu muziku i sam rokenrol, optužujući lično novinare da su izmislili tu mitologiju. Često je za sebe govorio da je on samo ,,izvođač rokerskih radova”. Govorio je i ,,da je izvođenje gluma”, povezujući to sa brojnim bluz muzičarima čije je nastupe često gledao i mislio kako su oni zaista tužni, a potom po završetku nastupa, gledao je te iste bluz muzičare kako veselo silaze sa scene smejući se. Na sceni pevaju ,,i don’t have money” ili ,,my woman left me”, a onda silaze dole sa osmehom i govore kako je sve super. ,,Sve na sceni je gluma”, to je sve što je Morrison imao da kaže.
Sa Rock stanovišta osnovni elementi Morrisonove muzike su glas, ritam i to nešto njegovo, što možemo opisati kao svojevrsni emocionalni izliv između silovitog uzbuđenja, euforije i besa. Bilo da kao pravi roker speluje ime Gloria, ili kao disciplinovani jazz pevač u pesmi Moondance ili kao kontemplativni umetnik, pa možemo reći i Guru na albumu “No Method, No Teacher”, Van Morrison svojim glasom čini da slušaoci njegove muzike, prosto surfuju na talasima dobre živorne energije.
Karijera Van Morrisona, uz Dilanovu i Jangovu, možda je i najveća u Rock muzici. Počeo je kao lider grupe ,,Them”, koja je uz ,,The Animals” i rane ,,Stonse”, najbolja ritam i bluz grupa sa britanskih ostrva. Tokom tog vremena Van Morrison je upoznao Berta Bernsa, legendarnog američkog autora i producenta. Upravo ovaj čovek promeniće Morrisonovu karijeru. Čim je osnovao svoju producentsu kuću ,,Bang Records”, poslao je Morrisonu avionsku kartu za Ameriku u jednom pravcu, ponudivši mu četiri singla. Morrison je prihvatio ponudu, međutim njihova saradja nije bila naročito uspešna. Jedina svetla tačka ove saradnje bio je vanvremenski hit ,,Brown-Eyed Girl”, koji će, ispostaviće se biti odskočna daska za nastavak karijere. Jer posle Bernsove smrti, Morrison nije imao dovoljno novca ni da se vrati u Irsku. Ostao je u Americi i grčevito tražio načine za nastavak karijere. Uspeo je da dođe do predsednika kompanije Warner Bros, Joe Smitha, koji mu je omogućio da snimi novi materijal. Za samo 48 sati u studiju snimio je album “Astral Weeks” , koji je na najnovijoj listi najboljih ploča u istoriji rock muzike, koju sastavlja časopis ,,Mojo”, zauzeo drugo mesto. Od tog renutka pa do danas, Van Morrison redovno snima ploče izuzetnog kvaliteta.
Teško je završiti priču o ovakvoj legendi Rock muzike. Možda je najbolje da ,,Vani” sam završi ovu priču u svom ritmu:
,,Mnogo lutaš tokom karijere i na kraju se uvek vratiš na ugao istih ulica odakle si krenuo. U mojoj glavi ili duši ja nikad nisam ni odlazio. Uvek sam bio dole na uglu s momcima”.
0 Comments