Neil Peart

Neil Peart rodjen je u Hamiltonu, Ontario, Kanada 12. septembra 1952 godine. Bubnjeve je poceo svirati sa trinaest godina godina a nakon toga je nastupao u nekoliko rok grupa. Idoli su mu bili Mitch Mitchell, Michael Shrieve, Ginger Baker, Michael Giles, John Bonham i Keith Moon koji je najvise uticao na njegovu buducu karijeru. Sa osamnaest godina je otisao u London ali se 1972 godine vraca u Kanadu i pocinje da nastupa u raznim lokalnim bendovima. U to vreme bio je pod uticajem bubnjara kao sto su Phil Collins, Billy Cobham i Bill Bruford.

Bio je izuzetno dobar djak tako da je preskocio dva razreda i upisao srednju skolu sa 12 godina. U isto vreme njegova zelja za sviranjem bubnjeva je sve vise rasla tako da je mnogo vremena provodio vezbajuci na improvizovanim bubnjevima. Vrhunac njegovog zanimanja za bubnjeve je bio biogravski film The Gene Krupa Story, koji je promovisao tada cuvenog bubnjara big benda. Zahvaljujuci tom filmu, Gene Krupa ce na njega kasnije veoma uticati sto se tice stila i nadahnuca prilikom sviranja bubnjeva.

U tom periodu Keith Moon je bio bubnjar kome se najvise divio zbog njegovog specificnog i dinamicnog sviranja i koji je na neki nacin bio njegov heroj. Kasnije, zahvaljujuci svom napretku izgradio je svoj sopstveni stil koji se razlikovao od stila svog idola i koji je bio prepoznatljiv kada je Neil Peart u pitanju. Jednostavno je Moon-ovu divlju energiju usmerio na energicnu ali tacnu i preciznu tehniku sviranja koja je kasnije bila karakteristicna za njega.

Grupi Rush se pridruzuje u julu 1974 zamenivsi prvog bubnjara Johna Rutsey-ja i sa njima krece na prvu Americku turneju. Vec na svom prvom albumu Fly By Night, koji je izdat 1975-e godine pokazuje svoj talenat i da se na njega moze racunati u buducnosti. Album počinje uvodom za pesmu “Anthem” tako sto su gitara, bas i bubnjevi isprepleteni u neverovatno sinkopiranom rifu a nacin na koji je odsviran high-hat je bio nesto sasvim novo i revolucionarno u muzici. Odmah nakon snimanja Geddy Lee i Alex Lifeson su znali da su dobili bubnjara za sva vremena sto su cesto napominjali u svojim izjavama za medije.

Uprkos tome sto je svoje obrazovanje zavrsio sa 17 godina, Neil Peart je nastavio sa svojim usavrsavanjem kada je knjizevnost u pitanju. Najcesce je na svojoj web stranici objavljivao eseje i recenzije knjiga a pisao je i članke za časopise o bubnjevima.
Izmedju nastupa na kaoncertima i snimanju albuma, Neil dosta vremena provodi u citanju knjiga i pisanju, tako da je dao veliki doprinos grupi Rush kada su tekstovi pesama u pitanju.

Kao pisac bio je veoma uspesan i objavio je 6 publistickih knjiga a neke od njih su: Ghost Rider: Travels on the Healing Road (2002), The Masked Rider: Cycling in West Africa (1996), Far and Wide: Bring That Horizon to Me (2016) kao i Silver Surfers koja ce posthumno biti izdata 2023 godine. Takodje je koautor 3 romana sa cuvenim piscem naucne fantastike Kevinom J. Andersonom. Zajedno sa Andersonom je napisao i mračnu fantasi novelu Drumbeats, koja je inspirisana Peartovim putovanjima po Africi.

Rush-ov četvrti album, 2112, objavljen 1976 godine, doneo je grupi prvi veliki uspeh da bi posle nekoliko izdatih ploca svoju popularnost i velicinu potvrdili 1981 godine kada se pojavio Moving Pictures. Album je definitivno pokazao da su Rush na samom vrhu svetskih grupa a da je Neil Peart svojim sviranjem pokazao da je bubnjar za svako postovanje. Koncertni nastupi su bili nezamislivi bez njegovih solo deonica koje su bile energicne i prepoznatljive. Od izlaska albuma Moving Pictures svaki naredni album je sve napredniji i tehnicki i stilski u stalnom usponu. Koncertni postaju veliki spektakli koji se gotovo iskljucivo odrzavaju na stadionima i ogromnim halama. Rush kao trojka pokazuju neverovatno veliki nivo u kvalitetu sviranja a Neil Peart daje svemu tome veliki doprinos.

Neil Peart se tokom svoje muzicke karijere pokazao kao i dobar producent. Tako je 1994-e godine producirao album posvecen Buddy Rich-u i big bandu pod nazivom Burning For Buddy. Svoje usavrsavanje na svirackom i producentskom radu je nastavio 1990 godine vezbajuci sa bubnjarskim jazz velikanom Freddie Gruber-om a kasnije Peter Erskin-om.

Neil Peart je izdao i 2 dvd izdanja A Work in Progress (1996.) i Anatomy of a Drum Solo (2005.) koji su bili osmisljeni kao upustva za pravljenje aranzmana bubnjarskih deonica kao i njihovih snimanja. 

Iako je imao veoma uspesnu karijeru, njegov zivot nije bio bas tako idealan jer je doziveo dosta nesrecnih i teskih perioda. Njegova cerka Selena poginula je u saobracajnoj nesreci kada je imala samo 19 godina. Pet meseci kasnije njegova supruga Jackie Taylor je obolela od raka i ubrzo je umrla. Sve to je bilo previse za Neila i on je odlucio da se povuce iz grupe. Dane je provodio vozeci se motociklom po Sjedinjenim Državama, da bi se 2000 godine ponovo ozenio i nakon toga 2001 godine ponovo vratio u Rush.

Krajem avgusta 2016 godine njegova majka i supruga Carrie Nutall primetile su da usporeno govori. Ubrzo je poceo gresiti prilikom govora i nakon toga je otisao na zdravstveni pregled gde mu je dijagnostikovan glioblastom tezak oblik raka mozga. Drugovima iz benda je tek posle par nedelja putem e-mail-a saopstio vest da je oboleo od teske bolesti i da nije sala u pitanju. Odbio je da prekine pusenje cigara uz obrazlozenje da moze poginuti i od drugih stvari s`obzirom da je voleo brze voznje na motociklu i kolima i da je veci deo zivota proveo leteci avionom na razne turneje. Jednostavno je smatrao da je zivot pun opasnosti u kome nema nikakvih pravila i da su mnogo mladji od njega napustili ovaj svet navodeci svoju kcer Selenu koja je imala 19 i suprugu koja je imala 42 godine. Smatrao je da je vec u bonusu sto se godina tice i da ce ga nesto ubiti kad-tad, bolest ili bilo sta drugo. Iako je prosecan zivotni vek obolelih od glioblastoma od 12 do 18 meseci, Neil je uspeo ziveti jos tri ipo godine. Umro je 7 januara 2020 godine a svetski mediji su vesr objavili par dana kasnije.

Sasvim zasluzeno smatra se za jednog od najboljih svetskih bubnjara u istoriji. U prilog tome idu brojne ankete koje su ga stavljale u sam svetski vrh kao i mnostvo nagrada za najboljeg koje je dobio u mnogim casopisima za bubnjeve. Posebna priznanja i pohvale su bila od kolega bubnjara kao sto su Dave Grohl, Taylor Hawkins, Lars Ulrich koji su ga smatrali svojim idolom. Stewart Copeland kao i mnogi drugi svetski bubnjari imali su samo reci hvale i uvek su isticali tu njegovu neverovatnu snagu, mastovitost i preciznost prilikom sviranja. Takodje se smatra za jednog od najomiljenijih bubnjara medju publikom zahvaljujuci svojim spektakularnim i dobro konstruisanim solazama koje je izvodio na koncertima. Mnoge pesme sa albuma Rush-a postavile su nove standarde i smernice sviranja bubnjeva u buducnosti. Jedana od njih je sasvim sigurno Tom Sawyer sa albuma Moving Pictures, legendarna pesma na kojoj je Neil Peart pokazao svoju specificnu tehniku i kreativnost u sviranju.