U januaru 2022 godine smo imali čast da intervjuišemo Aleksandra Baraća, čuvenog basistu i bivšeg člana grupa Van Gogh, Biska, Spin, Krvne grupe i mnogih drugih.
Aleksandar Barać je rođen u Čačku gde se još kao dečak počeo baviti muzikom. Po završetku srednje škole odlazi u Beograd gde nastavlja školovanje i nastavlja bavljenje muzikom ovog puta kao basista grupe Van Gogh sa kojom izdaje nekoliko studijskih i živih albuma.
Za dodatne informacije pogledajte intervju a ispod imate i transkript istog.
Intervju vodio Danko Popovic, snimatelj Zoran Cvetic.
Transkript intervjua
Aleksandar Barać: Jel ide?
Voditelj: Dobro veče!
Aleksandar Barać: Dobro veče!
Voditelj: Aleksandar Barać zvani Barni… Barni, odakle Barni?
Aleksandar Barać: Odakle Barni… Pa u Čačku svak mora da ima nadimak… To je bila praksa, običaj, red, način kako dolikuje i mislim da je Zoran Branković kumovao tom nadimku jer je rekao, sta ti je to… Obično ime obično prezime, moraš da imas nadimak. Znači od danas si Barni… Rekoh dobro je da nisam Kremenko.
Voditelj: Zoran Branković, Krvna grupa?
Aleksandar Barać: Zoran Branković… Krvna grupa, Vatra, samostalni umetnik…
Voditelj: I svašta nešto…
Aleksandar Barać: I svašta nesto… Istaknuti lik grada Čačka.
Voditelj: A ima li neki drugi nadimak tamo u Beogradu…
Aleksandar Barać: Nema, nema, to je jedini nadimak koji ja volim i nosim iz Čačka i jedino mi je to i bitno, mislim odatle gde potekneš to te žigose, obeleži za ceo život.
Voditelj: Nomen est omen.
Aleksandar Barać: Tako je, est omen… nomen.
Voditelj: A gde si, šta si… Španija, Engleska
Aleksandar Barać: Ne znam više ni ja, evo sad sam u Čačku… To je najvažnije.
Voditelj: E dobroro, radiš li sta evo sad je 2022 godina
Aleksandar Barać: Pa mora da se radi, nema, ovaj… Šta ja znam, pa uvek sam bio u muzici, volim muziku i to mi je bilo jedno vreme i profesija, sad mi je i hobi… Zavrsio sam i muzičku akademiju u Londonu i eto bavim se i dalje.
Voditelj: Ti si arhitekta, jel?
Aleksandar Barać: Jesam, po lokaciji završio sam u Beogradu arhitekturu davne 1988 godine.
Voditelj: Dakle, krenulo se iz Čačka…
Aleksandar Barać: A odakle drugo?
Voditelj: (smeh)… A onda Beograd, arhitektura i Van Gogh jel?
Aleksandar Barać: Pa Beograd, mnoge druge grupe, znaci iz Čačka sam…
Voditelj: Kako je u stvari krenulo?
Aleksandar Barać: Pa krenulo je sve iz Čačka… Znači…
Voditelj: Koje grupe?
Aleksandar Barać: Znači ,grupe u kojima sam svirao… Bilo je to znači Biska, bila je grupa Spin, bila je kasnije Krvna grupa sa kojom sam se priključio na drugom studijskom albumu i na nizu koncerata nakon toga prelazak u Beograd, naravno studiranje… Bavljenje muzikom u mnogim postavama sa mnogim grupama, studijski rad da bi to kulminiralo neke devedesete godine ili devedeset prve sa grupom Van Gog i onda smo krenuli u akciju koja je trajala nekih bar za mene destak godina, gde je snimljeno 3-4 studijska albuma i jedan dupli album uživo. Mnoge svirke sto se kaže ,,diljem” naše domovine.
Ranije,posto je to jos uvek bila devedeseta godina uspeli smo da domaćujemo na teritoriju Kosova i na teritoriju Bosne i Hrvatske i Srbije i Makedonije a kasnije se to malo suzilo zbog prilika koje su se desile u zemlji i to je sve negde trajalo do dve hiljadite godine na moje veliko zadovoljsto… Momci su nastavili da rade i sa uspehom da nastave karijeru, ja sam krenuo drugim putem, putevi su se razišli kumstva i prijateljstva su ostala… I dan danas se druzimo viđamo…
Voditelj: Nije četiri neka albuma i možda neki dupli nego čuveni dupli i četiri što bi rekli braća stari Sloveni di albuma… The.
Aleksandar Barać: Da,da,da,da… naravno, to je bilo u vreme kada smo radili sa čuvenim producentom Sašom Habićem i to je stvarno ovaj, uz njegovu veliku pomoć to bilo onako dobar odjek u javnosti, samim tim niz konceratnih aktivnosti tokom godina i godina i…
Voditelj: Iskljucivo zbog okolnosti, ti se rešavaš da pališ za Španiju.
Aleksandar Barać: Pa nije zbog, ma mislim manje više da ali… nije, nisam ja otisšo kao da kažem ekonomski emigrant nego više zbog nekog mog ličnog preispitivanje jer je lako kad si na nekim lovorikama da na tome lagano plivaš i dalje i da na tim jedrima ploviš jos 20 ili 30 godina al` neki izazov je postojao u meni da pokušam nešto drugo u nekom drugom okruženju, nekim drugim uslovima i drugim meridijanima. I onda sam, da bilo je to Španije prvo 13 godina gde sam i dalje se bavio muzikom sa nekim lokalnim bendovima, tamo imali smo i snimke i koncerte ali to je bilo dosta umerenije u odnosu na prethodnu aktivnost u Srbiji.
Voditelj: Interesantno je da je prvi komsija bio Dragi Jelić u Španiji, ni manje ni više.
Aleksandar Barać: Smeh, jeste to je bilo vrlo interesantno… Jeste, moguće je… Stanovali smo bukvalno 50 metara jedan od drugog u istom delu grada i dosta se družili u to vreme posto je i on u to vreme kada je bilo dosta teško stanje u Srbiji, nije bilo toliko ni svirki, dominatna tema u društvu je bila rasparčavanje stare Jugoslavije, dizanje nekih novih republika i tako dalje i tako dalje, tako da se i Dragi obreo u Barseloni gde i ja, puno smo se družili. U to vreme nešto nije nas dodirivala preterano muzika već čisto druženje na nekoj komšinskoj osnovi znači uz kafu i drugo ali eto ovaj, jednom muzičar uvek mučicar, jednom inficiran zauvek inficiran i ostajes bolestan od muzike.
Voditelj: A zamisli trenutno ovaj opet, u Zemunu si sa stanom jel i…
Aleksandar Barać: Dobro da, ovde kad sam u Čacku sam sa stanom ali kad sam u toj tranziciji znači onda ostanem u Beogradu, Zemunu igrom slučaja i tamo sam u komšiluku muzičkom… I ovaj baš pre neko veče vidim kvartet braću Teofilovića, Žiku Jelića i Dragog Jelića i kažem, pa gde ste moje komšije, rodbino takoreći familijo.
Voditelj: Pa čekaj vi ste komšije bilo gde… u stvari.
Aleksandar Barać: Pa jednom komšija uvek komšija, pošto sa Teofilovićima sa odrastao u istoj zgradi a sa Jelićima sam kasnije bio i komsija… I tamo smo u Zemunu ovaj, prvi mi je komšija i Dragi Jelić i Žika Jelić i Petar Jelić mi bio komšija dok se nije odselio za Švedsku i igrom slučaja Dejan Sparavalo iz No smoking orchestra I Emir Kusturica. On mi je tamo isto komšija, nalazimo se u lokalnom kafiću i svakodnevno trebimo događaje i aktuelnosti iz života i okruženja.
Voditelj: A između, odakle Španija pa London?
Aleksandar Barać: Opet taj moj neki unutrašnji nemir koji, kako se negde skrasim i napravim okruženje koje mi odgovara nekako očekujem neki novi izazov ali uglavnom tu sad sledi jedan period gde si uljuškan, fino ti je, komotno, ljudi su oko tebe koje poznajes, izgradio si neku karijeru i onda, pa šta ja znam. Realno supruga nije htela više da ostaje u Španiji, dosta joj je bilo, htela je da se vrati za London, onda se ona vratila neke ovaj 2008 godine da bih ja za njom krenuo 2010 i do dana današnjeg evo, koliko je to… jedanaest godina, dvanaesta godina u Londonu, gde sam opet u komšiluku koji objedinjuje ovaj Srpsku emigraciju, znači vrlo blizu Srpske crkve i doma episkopa Nikolaja i onda je tu neizbežno da se viđam sa našim ljudima i opet nekim pripadnicima lokalne muzičke scene… Tako da…
Voditelj: Izmedju naše crkve i Abbey Rouda, tu si.
Aleksandar Barać: Pa Abbey Roud je dosta daleko od toga ali ja sam baš uz crkvu i bilo mi je drago ono kad pošaljem ženu ujutru još uvek u pidžami da ode da kupi gibanicu na primer što je ekstremni luksuz kada zivis tako u jednom gradu koji je ogroman a ti imaš priliku da imaš bukvalno i restoran pored kuće koji priprema na daleko čuvenu srpsku zimsku I letnju hranu.
Voditelj: Ma pusti gibanicu, pusti hranu, ovaj… Lokalni bendovi Dani bese bend sa kojim si svirao?
Aleksandar Barać: Jeste, Dani Heart…. To je bio internacionalni bend vrlo interesantan, eksperimentalnog karaktera. Svi smo bili ovaj, studenti škole muzičke akademije Bim na Fulem brodveju i iz te škole smo počeli da se družimo. Ja sam bio najstariji u toj ekipi. Vrlo mi je prijalo to drustvo mladih i vrlo energičnih i ambicioznih drugara i to je bio jedan jako čudan ovaj bend koji je bio sastavljen praktično od svih članova koji sui iz različitih drzava. Bubnjarka, koja danas i dalje svira i bogami ona je završila i doktorat, ostala je ono vrlo vredna, Dijana Bertram, ona je bubnjarka bila, onda je gitarista bio iz Francuske, drugi gitarista iz Engleske, ja sam svirao baš iz Srbije poreklom, pevačica iz Čilea… I bili smo aktivni jedno 3-4 godine, dosta svirke po Londonu, par IPija koje smo izdali I eto, ostao je neki vremenski zapis.
Voditelj: Gitarista je završio za inžinjera zvuka u poznatom mestu, poznatom studiju gde su svirali…
Aleksandar Barać: Jeste u više studija je on radio, vrlo jedan perspektivan mlad dečko I siguran sam da će se za njega jos čuti.
Voditelj: Tu je bilo i spotova i svega.
Aleksandar Barać: Bilo je i spotova bilo je, pa kazem to je aktivnost koja je trajala 3-4 godine, lepo smo se družili i masu klupskih svirki smo imali u Londonu. Izdvojio bih i u okolini naravno i u Engleskoj, izdvojio bih svirku koja je bila u klubu Under the bridge. To je klub koji je pri Chelsea
stadionu i vrlo je vrlo je jako dobro mesto za svirke i bogami jako poznata svetska imena tamo nastupaju. Mi smo imali tu sreću da se tu pojavimo, ne znam na kojim konekcijama i tako dalje, međutim bilo je fantastično samim tim što je oprema jako dobra I pravo je uživanje svirati na mestu koje zaista profesiolno ispoštuje sve uslove za dobar zvuk.
Voditelj: A reci mi Koja, on je isto aktivan godinama u Londonu, jeste li se suretali, viđali…
Aleksandar Barać: Znaš kako, ovaj on je…
Voditelj: Disciplina kicme…
Aleksandar Barać: On je u stvari, Koja je iz Disciplina kičme bio u to vreme kad sam ja živeo u Španiji tako da nismo, nismo bili ovaj u to vreme, onda kad sam ja bio u Engleskoj on je bio u Srbiji I na žalost ima zdravstvenih problema… u Londonu je i nadam se da će biti sve okej.
Voditelj: U jednom trenutku zove Zvonimir zvani Đule da se pridružiš Van Gogu I da svirate prosle godine na otvaranju bokserskog…
Aleksandar Barać: Pa da, to je bio jedan mali izlet…
Voditelj: Mali izlet u velikoj areni…
Aleksandar Barać: U velikoj areni, otvaranje svetskog šampionata u boksu… I zadesilo se da sam u to vreme tu. Kum me je pozvao, reko ajde malo da se prisetiš kako je to sve nekad bilo i ja sam to odradio sa velikim zadovoljstvom, naravno nije to bio integralan koncert već samo deo te manifestacije koji je bila otvaranje prvenstva i eto. Pojavili smo se i opet su zasjala svetla velike scene.
Voditelj: Čuo sam svašta ali video nisam ništa, nema videa, jel
Aleksandar Barać: Bio je prenos na televiziji, iskreno rečeno ni ja nemam video, imam neke fotografije sa toga koje će ostati negde u nekom hard disku i kompjuteru a u u srcu ostaje ambijent i društvo i cela ta akcija koja se dešavala tada.
Voditelj: Ne bilo je, bilo je ono… baš je imalo odjek, pazi stara ekipa, e sad ce biti opet oni stari albumi…
Aleksandar Barać: Pa znaš kako… Videćemo, videćemo, za sad nema planova, za sada je i dalje Van Gog funkcioniše kako funkcioniše u toj postavi, imaju dosta nastupa. Ja im želim sve najbolje I moguće je u budućnosti, nismo mi sad neki ogroman bend pa da se posvađamo, nisu tu bile ni svađe ni ništa,cisto prijateljski razlaz,a ako se ukase prilika I ako omoguci se da moze da se ostane neko vreme na istom geografskom okruženju, onda verovatno će se nešto i desiti.
Voditelj: Krvna grupa, šta je bilo s`tim, Zoran Branković imao je neke planove.
Aleksandar Barać: Ja koliko znam sprema se nešto za godinu prestonice kulture Čačka 2023 ali to je najviše na Zoranu Brankoviću da on, kako njegovo zdravstveno stanje dozvoljava I uopste njegovo raspoloženje koliko će to biti aktuelno, videćemo. Za sada zaista ne znam, postoje namere,postoji dobra volja, postoji neki plan ali šta će biti sa realizacijom to će se tek videti.
Voditelj: Ekipa, jel` stara ili nova, koja je?
Aleksandar Barać: Pa ekipa… za sada još uvek ne znam sta će biti finalna postava ali imali smo par proba, radili smo, ovaj… probali smo čisto ono što se kaže na 3,4 i to je dosta lepo zvučalo. U glavnom staroj postavi sa nekim malim pojačanjima sa strane koja su bogami jako, jako interesntna i zanimljiva i muzički na prilično visokom nivou.
Voditelj: Bio je Meho, Zoran Brankovic, Relja gitarista i ti.
Aleksandar Barać: Pa dobro, da… To je da kažemo ta neka pripremna faza i pripremna postava a sve zaista dalje zavisi od mogućnosti svih nas pojedinačno.
Voditelj: Ostali bendovi po Čačku, imali neke lokalne scene
Aleksandar Barać: Pa to bi ti znao mnogo bolje od mene ja sad…
Voditelj: Pa zove li te ko osim onih šupaka iz ,,Ružičastih slonova”
Aleksandar Barać: (smeh) Ružičasti slonovi su jedna vrlo, vrlo interesantna ovaj, muzička ekskurzija u kojoj sam učestvovao, jako zanimljiv projekat koji je za mene bio strahovita enigma jer glavni čovek koji se tu ovaj pojavio a nećemo da pustimo ovaj da kažemo da je to zaista zaživelo velikom upornošću ovaj čoveka koji je osmislio ceo taj projekat… Da ne kazemo vas.
Voditelj: Ima li još entuzijasta, javlja li se ko isto kao ti entuzijasti koji su slali mejlove.
Aleksandar Barać: Pa entuzijazma uvek ima, toga nikad nije ni falilo u Čačku, nadam se da će to ovaj da živi i dalje da funkcioniše i… Sve zavisi od mladih snaga.
Voditelj: Večeras ideš da snimaš u Kulinovce, za opet iz Čačka momka.
Aleksandar Barać: To je… Što je mnogo zanimljivije, oni su momci iz Beograda, to je duo Dj duo Demode i to su Marko i Miloš, jako, jako interesantni i kvalitetni momci koji su skoro ovaj, objavili prvi disk za Jugoton. Preporučio bih da preslušate, vrlo je zanimljivo zato što je to obrada nekih starih hitova koji su u nekim novim aranžmanima dobili neko novo ruho I vrlo zanimljivo zvuče i ono kao kad si negde u klubu ili u nekom restoranu pa čujes neku muziku… aha to ti je poznato, a to je ta pesma a kakav je sad ovo aranžman, jako čudno, neobično, moderno i ja mislim da će to jako lepo da zazivi. A ovo sad što s’njima radim to je na neku moju inicijativu da obrađujemo pesme nekih starih srpskih pesama u novom ruhu I videćemo šta ce od toga biti, možda bude nešto interesantno.
Voditelj: Kako se zove konkretno violinista, mozda je to nekome interesantno da cuje.
Aleksandar Barać: Da, to je Vladislav Petkovic – Carevac, stari poznati violinista srpski, koji je ostao negde u muzičkim arhivima Radio-televizije-Beograd, ja sam to onako izvukao… Pre davno, možda i pre par decenija i zamislio taj ceo projekat… Dodao sam neke, neke ritmove, neke nove zvukove koji bi trebali da podrže celu tu matricu koja je vrlo, vrlo stara i snimana mozda pre nekih osamdeset godina… ali je veliki izazov da sad to nekako obučes u novo ruho i da pokušaš da predstavis ljudima pa se nadam da ce to zaživeti. Za sada je sve to zaista u nekoj, ovaj početnoj fazi, videćemo šta će… nikad se ne zna. Još jedan izlet, eto… dok jos ima vremena.
Voditelj: Da…ne bih ja više davio.
Aleksandar Barać: A ne bih ni ja (smeh)
Voditelj: E… izvini na temperaturi u studiju, ovaj…
Aleksandar Barać: Temperatura je idealna, sa kapicom i…
Voditelj: Sad će da stigne salce I ako treba i jakna…
Aleksandar Barać: Makar salce… (smeh)
Aleksandar Barać: Pozdrav svima… Ćao!
0 Comments